**Jebesh Sve Koji Te Nerviraju...Ionako Znash Da Si Iznad Toga...**

znate ljudi kakočovik može napravit najbolje i najgore stvari zbog samo 2 osjećaja a to su LJUBAV I MRŽNJA!!!
to se ne može opisat ni objasnit,jer je veoma tanka granica između njih..ja bi znala jer upravo kroz to prolazim..ja nikad nisam imala neko predobro mišljenje o sebi ponajviše ka osobi..uglavnom sam misla da sam ugl.loša..a mislin ko je uopće dobar??!!!pa to su debilne naivčine kje samo čekaju kad će ih neko zajebat..e pa ja to sigurno nisam..ali postoji razlika od kad si zloćest prema svima u svako vrime bez raloga i kad te neko prisili na to samo da bi on/ona ispala svetica..e to je onda opasno...ja mislin da sam ja jedna korektna osoba..iman tanke živce-to svi znaju..ali mislin da sam poprilično pravedna poštena i šta je najvažnije ---iskrena..kod mene uvik znaš na čemu si...ALI!!!!kad pojedinci počnu iskorištavat te moje "vrline"e onda na vidjelo izlaze moje mane..a bome njih ima više...kad neko mene razočara,povridi ili nešto tako automatski pada u mojin očima i od mene ne može očekivat apsolutno ništa,čak ni da mu oprostin..znam da je oštro ali je tako...kad ja nekoga zamrzin..a taj se još nije pojavio ali ima nekoh naznaka da je blizu..taj čovik neće lako preživit..ja tako lako mogu nekom zagorčat život se ni ne potrudin nešto...kao npr.ja iman jednu poznanicu koja uništava moj život i sav moj živčani sustav i moje dobre osjećaje prema njoj a da je ona uvjerena da ja uništavan njen..bolesno..ja sam osoba vrlo čvrstog karaktera ali kad je mene ta osoba uspila rasplakat isprid cilog razreda onda znate koja je ura..naravno posli je glumila da nema pojma o čemu govorin a da ne spominjem da me pila s tin ima već misec dana i kako se začudila kas san joj rekla das mi u oči ne može pogledat-šta je istina..ma šta ja trošin riči na takve ljude..jesan i ja luda..(to se već zna)..nać ćer ona već drugu žrtvu....

znate ljudi moji da više odustajen tj.odričen se tuge i depresije..iako nisan nikad nešto zaglibila u nju-fala bogu...

i meni su samoj dosadni postovi u kojima pojedinci pišu kako su sretni i kako bi volili da su i drgi sretni..ali ovaj jedan blog na kojen sam bila me stvarno razveselija..joj kako lipo...pa ljudi pogledajte vanka vrime..pogledajte to lipo sunce koje sije samo za nas....kojka lipota..pa i da oću nemogu bit tužna

ukoliko niste baš nekog raspoloženja samo izađite van na sunce-nemojte u ladu,pogledajte prema nebu i stanite se cerekat do bezkonačnosti....virujte me uspit će-samo nemojte stajat toliko dugo da dobijete sunčanicu..hehe
ajme nemogu dalje,jer moran u školu...šteta..obećavan da kad se vratin bez obzira kakve san volje da ću nastavit...bez obzira na sve...za VAS.....volin vas sve ljudiiiiiiiiii

naslov ovog posta ne odgovara(u potpunosti) mojoj trenutnoj...situaciji(kako mrzin više rič)...ja san trenutno poprilično dobre volje ali je prerano za reć sritna...lipo mi stvari idu,i nema baš nešto posebno da mi smeta-samo uobićajne stvari...skužila san da koliko se god čovik trudio nemože sve usrećit ,uvik će bit ona ili on koji će te podsjećat da neće tako bit još dugo...ja nisan neki filozof i onda neću filozofirat jedinbo van svima želin reć::::LJUDI,PREUZMITE KONTROLU NAD SVOJIN ŽIVOTON,MAKNITE SVE ŠTA VAS NERIVIRA I ŠTA VAS MUČI I NIKAD,AMA BAŠ NIKAD NE OĆEKUJTE OD DRUGIH DA ĆE TAJ POSAO NAPRAVIT ZA VAS!!!-rekoh ja..hehe
i meni su dosadna ova pusta naklapanja o tome šta tribaš napravit da bi bila sritna,da bi našla dečka,da bi smršavila itd.-to je sve u glavi!!!i kako mi je jedna draga osoba točnije moja profa(koju niko od vas koji čitate nezna,a nije ni važno) rekla da što prije svatiš da nemožeš minjati druge nego da jedino možeš prominiti sebe,prije ćeš biti sritna...to i pokušavan i molin vas ljudi pokušajte i vi...!-rekoh ja....

ako ste pročitali u jednom od prijašnjih postova uglavnom me noću vata neka hrabrost i amo reć isnspiracija za pisanje...e pa ovaj put me neće potirat mater
dakle...(započinjem svoj slavni govor tj,pismo) moj (da bar)jedini i sigurno galvni problem posljednjih dana,mjeseci je naravno moje općepoznato društvo ako ga mogu tako nazvat,znam da sam više stvarno dosadila s tin ali nemogu..jače je od mene...kad me već oni uče da je najbolje šutit i smijat se pa onda kad okrenem glavu beštimat sve po spisku moran na ovaj način reć svoje jade,jadno ,znam...
opet ide sve ispočetka..nažalost,misla san da smo to rješili,ali se čini da nema nešto previše od toga....ljudi ovo nije blog za neku zabavu,ovo je blog jedne manje-više tipične teenagerice (morala san,hehe) koja ima svojih problema,koja ih je svjesna,a isto toliko je svjesna da ima malo osoba koje je kuže i kojima to može reć iako ona ima puuuno prijatelja,i to navodno onih "pravih",nema veze....eto pa moje je društvo (ma ima tu ljudi koje ja naprosto već obožavan ali ima i onih koje baš i ne triban ali toga tek sad počinjen bit svjesna ili još triban bit ) većeras išlo van u disko i ludo su se zabavili,ali sam i ja koja nisan bila s njima,e he nisan toliko jadna,nadam se,ma nećemo sad u to,teška srca priznajem da mi nije baš žao šta nisan išla s njima,sorry,ali ne brinem se sad za njihovu reaksiju jer znam da će se uglavnom pravit da nisu ovo pročitali i poslat mi puno pusa i pričat mi po ure o tome kako im je bilo i to svaka svoju verziju kao da mene to toliko zanima,ljudi ćula san da van je bilo super,ćula san neke detalje i to je to....dalje me ne zanima....
ma ne brinem se ja za moje društvo i naše prijateljstvo,ma mi smo svi super,svi se volimo,poštujemo i naprosto obožavamo,pa eto ,skoro san i sama u to povjerovala....tužna činjenica je da rjetko ko u ovo društvu ima ono pravo prijateljsvo,te stavri tarju par dana,možda tjedana i onda se prelazi na drugu osobu iz ruštva s kojom onda ogovaraš tu prvu osobu...no coment

laku noć ljudi i slatko sanjajte....ja neću...još neko vrime...

e da ne zaboravin,sutra ujutro je sveti duje,zaštitnik mog lipog grada i naravno mi se ujutro okupljamo i...slijede priče o mastersu...ali....neke su tada već pročitale moj post pa će pokušat bit umjerene...ali ne brinite...neće meni ništa spominjat ovo...a nedaj bože prigovarat...to ovdi ne postoji...ovdi vlada ljubav,mir,sreća...i ta sranja....

evo mene i mog dosadnog života...znate sad kad malo razmislin..ja bi se svađala s nekim,ali s kim...??a...znam...ali van neću reć...(za one zle kažen da nije niko iz razreda)
tužno,ali moj zaključak je da mi je život doooosadan kad se ne svađan s nekim,kad već nemogu ništa drastičnije i zanimljivije...da,da....meni je još više ža....buhuuuuuuu
ma nema veze,tješim samu sebe da je to samo faza....evo nisam pisala post ovih zadnjih par dana u nadi da će se dogodit nekaj zanimljivog da van mogu ispričat i...ostadoh praznih ruku...dosadno je...znam...
ma nema veze(po 15.put,patetično)nešto ću ja već napravit,jer sam ja takav tip da ako se ništa ne događa u mom društvu ja nešto napravin da samu sebe zabavin..pa zato ljudi iz mog društva...čuvajte se....
i otkrit ću van malu tajnicu....hehe...postoji neko novi..mislin nije baš da postoji...ali se nadam da oće...tak je smišan....ma neću van ništa više reć....sad san vas lipo ostavila cile zbunjene,ali takva sam ,možete me samo volit...hehehehehehehehe(jare neću više)....
p.s.poruka za moje društvo koje ovo čita:neću van ništa reć,neće,neću,neću,neću.....

evo gude zamolila si me da ti napišam nešto o večerašnjem izlasku pa evo ti "the story":...dakle...sve je počelo tako da je mene marty nazvala i pitala iman li šta u planu za popodne,ja njojm odgovorih da smo ja i dany planirale otić u kino pa smo eto nekako došli do toga da nas tri idemo u kino pošto smo misli da je jare negdi u planinama nismo je ni zvali.
nakon šta smo saznali da jare nije tamo di smo misli da je i ona se priključila pa se tribala priključit i zriny koja je bila na ručku na mosoru???to nikome nije bilo baš jasno ali nismo se previše ni zapitkivali...da skratim...ja i dany uredno dodjemo kod škole(mrzim to misto sastanka)i nakon par minuti marty mi šalje jako logički smišljkenu poruku u kojoj mi kaže da ona i jare ne idu,ona zato jer joj mater neda lovu;ok;nas dvi samo na tren blenule ali nam to nije nešto teško palo(ako smijem bit iskrena).lipo smo pogledale filmić dobro se iscerekale i....iznenađenje,marty šalje poruku da dodjemo do mcdonald'sa jer su one navodno tamo...ok i to....,izađemo van ja i dany i eto njih...cila "banda" sa spinuta,ja se nisam previše obazirala na njih jer sam se izmeđuostalog smrzavala i odem do mekicha........ukratko idemo zajedno ja dany jare zriny i marty do s.hajdukovog i raziđemo setamo što je njih koliko sam mogla primjetit ostavilo malo zbunjene,ali c'e la vie(nisam sigurna da se tako piše ali sam preumorna da bi provjerila)...i tako ja i dany krenemo svojim putem,dodjemo do parkića isprid moje zgrade u nadi da ima malo svitla da se uslikamo ali smo se našle u najvećem mogućem mraku,e onda smo se premistile do ceste da dany provjeri jel radi konzum(ne želite znat zašto)i tamo je počea tj.nastavija se naše fotografiranje pogodite koga....eto to je "ukratko"opisana moja večer,bilo je ok,nasmijala sam se,zabavilai tako...
p.s.gude rekli su mi da su te sreli i da si u chigre i tila san ti se javit ali mi je bilo glupo ulazit unutra,neznam zašto...pusa..bit će drugi put...


mene uvatila (lažna)inspiracija..

danijelu uvatila ista inspiracija..

ja na rivi...

dany na rivi...

ona isprid moje zgrade..

i ja na tom istom mistu nakon milijun neuspješnih danijelinih pokušaja da me uslika za što je ona okrivljavala svitlo auta,yeah right...

sinoć,dakle još jedna večer kada nisam mogla zaspati,a to mi se događa u zadnje vrime;odjednom me obuzela tolika želja da sidnem za kompjuter i napišem novi post,ali to nebi bija onaj slatkasti tipa "ajme nemogu spavat oće se ko dopisivat,zašto me on ne voli itd."ne,to bi bija post koji bi učinija neke promjene u mom ... životu;ali ništa od toga;kad sam došla do kompića oko 1(posliponoći,naravno)mater mi je ka luđakinja (šta i je)uletila u sestrinu sobu di sam ja bila i izbacila me van
iiiii tako je propala prilika da ja zapravo izbacin više sve iz sebe;da kažem nekim osobama da odjebu iz mog života jer mi škode i to poprilično,...ja neznam jesam li ja normalna ali ako ja zbog "toga" već večerima nemogu oka sklopit bez obzira kad sam rekla to onda meni spada pod NEPOŽELJNO!!!ali ne oćekujte daću pisat išta više o tome,misla sam to napravit sinoć ali od toga ništa...
ma već ću ja nekako skupit hrabrosti i rećtim pojedincima u facu sve šta mislim i osjećam,nadam se,iako sam vrlo svijesna da to moram napravit jer ova situacija ne vodi nigdi(barem mene)!zato evo jedna mala porukica tj.zaključak ovog svega:ZBOGOM PRIJATELJI...!!!

prestanite plakat....evo me....
a ja.....šta ću reć da nebudem dosadna sebi i Vama????
nemogu.....onda bi morala šutit,a to mi ne ide!!
evo ja trenutno slušam marca anthonyja i toliko sam se uživila da cilo vrime slušan istu pismu i postajem opsjednuta njom tako da ne...ajme jesam dosadna pa nemogu virovat;to je čudno,moj život je dosadan,ili nije,zapravo nije,ali neću van ništa reć,hehe....
cilo vrime čekam da oni debili s blatina više naprave blogove,samo mi je vidolino napravija(jedini iz razreda),ljudi pokrenite se,kao šta sam ja cila u pokretu...a sad će mnogi zavarit,ali....opraštam van..

pa baš ste neki,ja jesam u pokretu,zašto mislite da nisam,reć ću van se mami....ja oću mamuuuuuuuuuuuuuuuu

niko me ne voli,ja sam sama,ali ko vas jebe,dovoljna sam sama sebi jer ionako znam da sam savršena......buhuuuuuuuu,nemojte me ostavit,ja vas volim-(platit ću van samo da me volite)

jupiiii mene svi vole,joj,to je tak slatko;ajme malo sam zbunjena....ok,vrime je da ja prestanem pisat,jel tak!?

znate ono kad su praznici,nekako smo slobodni,ideš leć onda kad se doslovno nemoš više ni dogurat do kreveta a ne moraš pazit kako ćeš se dignit ujutro za tjelesni u 6 ipo.tos u svima lijepi dani,šetaš se po cile dane,luduješ,zabavljaš se....ali onda dođe dan poput ovog-nedilja,dan prije ponediljka,prvog dana nastave posli praznika;koji ružni osjećaj,jel da!?
koliko god se trudiš da ti nije stalo znaš da se ponovo sve vraća na staru i to te totalo ljuti i rastužuje;pogotovo zato jer znaš da škole ima još samo misec ipo dana i da moraš se prebacit u petu brzinu da bi imala s čime ucjenjivat starce ovo lito,koje već miriše,joj
evo samo da sebe dam kao primjer:u utorak iman blok sat biologije-pitat će me(ne želite znat šta),petak kontrolni iz tehničkog,prokleto sranje od petnaest strana za pista,a gradivo od trideset,ali eto...neću komentirat,a da skoro sam zaboravila da slijedeći utorak iman ispit iz biologije
ali sigurna sam da i velika većina vas koji čita ovo ima još goru situaciju i vjerujte suosjećam se duboko
ma ne želim ja bit nekakav zli prorok i navještat zlu vjest,ali to je moja i vaša realnost...ali mi to možemo,sigurna sam
samo zatvorite okice;zamislite sebe na plaži ovo lito na nekom otoku,okruženi zgodnim turistina,vatate zrake sunca na pijesku....
TO JE ŽIVOT,HEHE



-pag,2005

nazvala sam post po svojoj najdražoj pjesmi,koju mnogu neznaju,ali je mnogi i znaju!pisma je prelipa,preromantična i obožavam je;ali neda mi se o tome,zapravo mi se neda o ničemu;pišem tek tako da iman post od danas,jako je jak razlog,znam.evo sad popodne mi je najdosadnije,nema još dobrih serija,nikog van....tišina prevladava.pravo vrijeme za stvaranje stihova;yeah right,nisam ja za to.a eto dragi moji,nadam se nešto življem popodnevlju (tak se kaže ja mislim),a sad kidam iz sobe jer je došla The Seka